Име
писца Милан Ракић
|
|
Период у ком је живео
|
Београд 18. септембар 1876 – Загреб 30.
јун 1938.
|
Могући сусрети
|
Иво Андрић, Јанко Веселиновић, Јован
Дучић, Војислав Илић, Јован Јовановић Змај, Петар Кочић, Десанка Максимовић,
Милутин Миланковић, Бранислав Нушић, Алекса Шантић.
|
Могуће
присуство/сведочење
|
Први светски рат
|
Назив
дела
|
Наслеђе
|
Грађа/феномен
|
јунаштво
|
Време и место
|
|
Књижевни род
|
лирика
|
Књижевна врста
|
родољубива песма
|
Тема
|
јунаштво наших предака
|
Мотиви
|
родољубље, наследство, преци, туга,
пожртвованост, дивљење
|
Песничке слике
|
1.
Јунаштво
2.
Туга
3.
Упорност
4.
Сећање на претке
|
Облици изражавања
|
нарација, дескрипција
|
Строфа, стих и рима
|
четири катрена, укрштена и обгрљена рима
|
Стилска средства
|
,, Јест, ја сам се дуго са природом рво“ –
метафора
,, благородно воће“ - епитет
|
Лирски субјекат
|
Милан
Ракић – лирски субјекат кроз целу песму покушава да нам каже колико су наши
преци важни за нас и будуће генерације јер су били храбри хероји који су
волели свој народ.
|
Важни појмови
|
Катрен – строфа од четири стиха.
Врста риме – рима може бити укрштена (
АБАБ ) , обгљена (АББА ) и парна
( ААББ ) .
Одлике лирске поезије – субјекативност,
осећајност,сажетост, музикалност и сликовитост песничког израза.
Поређење
– стилско средство у ком поредимо два појма по сличности.
Контраст
( антитеза ) – стилско средство у ком поредимо два појма по разликама.
Дванаестерац
– стих од дванаест слогова.
Симетрични
дванаестерац ( александринац ) – стих од дванаест слогова који има цезуру (
паузу ) после шестог слога.
|