Име
писца Ђура Јакшић
|
|
Период у ком је живео
|
Српска Црња 8. август 1832 – Београд 16.
Новембар 1878.
|
Могући сусрети
|
Jaнко Веселиновић, Јован Дучић, Војислав
Илић, Јован Јовановић Змај, Вук Стефановић Караџић, Бранислав Нушић.
|
Могуће присуство/сведочење
|
Берлински конгрес
|
Назив
дела
|
Вече
|
Грађа/феномен
|
родољубље, јунаштво
|
Време и место
|
бојиште, вече
|
Књижевни род
|
лирика
|
Књижевна врста
|
родољубива и дескриптивна песма
|
Тема
|
залазак сунца
|
Мотиви
|
токе, крв, витез, бојиште, сунце, ветар,
славуј, тишина
|
Песничке слике
|
1.
Жртва
2.Јунаштво
3.Туга
4.
Тишина
|
Облици изражавања
|
нарација и дескрипција
|
Строфа, стих и рима
|
седам дистиха, парна рима
|
Стилска средства
|
,, Не би ли им хладне стене заплакале “–
персонификација
,, Немо поток бежи “ – персонификација
,, Као златне токе “ – поређење
|
Лирски субјекат
|
Милан
Ракић – лирски субјекат покушава да нам приближи жртву јунака преко заласка
сунца. Вече представља то да се живот хероја гаси као и залазак сунца. Тишина
нам дочарава поштовање према страдалом ратнику.
|
Важни појмови
|
Осећање – емоције при
читању песме.
Главни мотив - тема.
Тема – оно о чему дело говори.
Дистих
– строфа од два стиха.
Песнички
језик – он се разликује од свакодневног језика јер редослед речи у стиху није
као у прозној реченици.
Нагласак
– истицање слога у речи јачином и висином гласа.
Интонација
– нагласком се постиже мењање интонације.
Ритам
– успорава се употребом зареза јер кад при читању дођемо до зареза ми
застанемо. Може бити брз и спор.
Темпо
– редослед речи и пауза у стиховима увек је исти.
Паузе
– метричке ( цезуре ) паузе које се јављају у стиховима, пример : у симетричном
десетерцу јавља се иза петог слога. Синтаксичке паузе јављају се услед
употребе зареза при набрајању, апозиција или на крају неке мисли, кад се
бележи тачка.
Римовање
– понављања завршетака стихова.
|