четвртак, 19. март 2015.

Картица - Катарина Крстић

Име писца                Ђура Јакшић 
Период у ком је живео
Српска Црња 8. август 1832 – Београд 16. Новембар 1878.
Могући сусрети
Jaнко Веселиновић, Јован Дучић, Војислав Илић, Јован Јовановић Змај, Вук Стефановић Караџић, Бранислав Нушић.
Могуће присуство/сведочење
Берлински конгрес
Назив дела
Вече
Грађа/феномен
родољубље, јунаштво
Време и место
бојиште, вече
Књижевни род
лирика
Књижевна врста
родољубива и дескриптивна песма
Тема
залазак сунца
Мотиви
токе, крв, витез, бојиште, сунце, ветар, славуј, тишина
Песничке слике
1. Жртва
2.Јунаштво
3.Туга
4. Тишина
Облици изражавања
нарација и дескрипција
Строфа, стих и рима
седам дистиха, парна рима
Стилска средства
,, Не би ли им хладне стене заплакале “– персонификација
,, Немо поток бежи “ – персонификација
,, Као златне токе “ – поређење
Лирски субјекат
Милан Ракић – лирски субјекат покушава да нам приближи жртву јунака преко заласка сунца. Вече представља то да се живот хероја гаси као и залазак сунца. Тишина нам дочарава поштовање према страдалом ратнику.
Важни појмови
Осећање – емоције при читању песме.

Главни мотив - тема.

Тема – оно о чему дело говори.

Дистих – строфа од два стиха.

Песнички језик – он се разликује од свакодневног језика јер редослед речи у стиху није као у прозној реченици.

Нагласак – истицање слога у речи јачином и висином гласа.

Интонација – нагласком се постиже мењање интонације.

Ритам – успорава се употребом зареза јер кад при читању дођемо до зареза ми застанемо. Може бити брз и спор.

Темпо – редослед речи и пауза у стиховима увек је исти.

Паузе – метричке ( цезуре ) паузе које се јављају у стиховима, пример : у симетричном десетерцу јавља се иза петог слога. Синтаксичке паузе јављају се услед употребе зареза при набрајању, апозиција или на крају неке мисли, кад се бележи тачка.

Римовање – понављања завршетака стихова.