Картица - Маша Ковачевић

Име писца                  Максимовић  Десанка
Период у ком је живео	Робровица (Дивци) код Ваљева, 16. мај 1898 – Београд, 11. фебруар 1993.
Могући сусрети	Светозар Ћоровић, Иво Андрић, Мирослав Антић, Милутин Бојић, Јован Дучић, Добрица Ерић, Душан Матић, Пеђа Милосављевич, Гроздана Олујић, Сима Пандуровић, Вељко Петровић, Милан Ракић, Борисав Становић, Милош Црњански
Могуће присуство/сведочење	Други светски рат
Назив дела	О пореклу
Грађа/феномен
Време и место	14. век
Књижевни род	лирика
Књижевна врста	родољубива песма
Тема	Песма говори о поносу цара Душана на то што је део династије Немањића, о његовој великој љубави према отаџбини, о свим задужбинама и јачини и моћи Србије у то време Порука коју ова песма носи је да треба да будемо поносни што смо део српског народа и да никада не треба да заборавимо нашу историју и наше порекло, такође да треба да будемо поносни на све што је лоза Немањића урадила за Србију и на све манастире које сада красе целу Србију захваљујући њима
Мотиви	снага, отаџбина, понос, задужбина, светиељ, лоза, родољубље
Композиција	1. Здужбине Немањића 2. Лоза 3. Непријатељи 4. Пријатељи
Облици изражавања
Строфа, стих и рима	Постоје четири строфе, прве три строфе садрже по седам стихова (септима), а последња строфа сачињена је од осам стихова (октава) Стих је слободан (стих различите дужине) Рима је обгрљена (абба) и унакрсна (абаб) Први стих „Ја знам ко сам“, који се понавља ради наглашавања, нам показује да је цар Душан био свестан моћи династије Немањића и да и ми сада морамо да будемо свесни тога и да никада то не заборавимо
Стилска средства	Метафора „по томе колики трн у сан Византији моја моћ забада“ – стилска функција ове метафоре нам показује колика је препрека Византији у њеним циљевима била моћ Србије у то време „знам по томе колико сам Угру пред очима црн“ – стилска функција ове метафоре нам показује колико Угар не воли цара Душана и колико га се боји Персонификација „по звону, што са задужбина немањићких пева“ – ова персонификација нам показује колико је звук звона пријатан, леп и гласан Симбол „и слави им копља и штита“ – копље и штит су симболи ратника Епитет „пред очима црн“
Лирски субјекат	лирски субјекат (цар Душан)
Важни појмови	Слободан стих – то је стих различите дужине, комбинацијом речи овај стих ослобођен је једнаког броја слогова у стиху, риме, строфе а понекад и знакова интерпункције Душанов законик – (у старим преписима се назива Закон благовјернога цара Стефана) уз Законоправило Светог Саве, најважнији је закон средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење 1349. године. Душанов законик је садржао 201 члан, али, у зависности од сачуваног преписа, има од 135 до 201 ћлан. Иако је Душан убрзо после законика умро, а Србијом завладали Турци, овај закон је народ идаље поштовао и према њему се управљавао. О томе сведоче и многи преписи Душановог законика све до XVII века. Лирски субјекат – је назив за оно унутрашње „ја“ које својим говором гради песму и у њој изражава своју душевност. Често је сам песник али може бити и нека друга особа. Често је то „ја“ и граматички присутно у песми (као прво лице једнине) Опкорачење – је стилско средство које представља одступање од уобичајне сруктуре стиха које се постиже преношењем дела реченице или смисаоне целине из стиха у стих или из строфе у строфу. Настаје када се не поклапају смисаоне целине у песми са ритмичким и метричким деловима. Оваквим поступком се истичу издвојени сегменти стиха. Пример из ове песме: „Знам по томе колико сам Угру пред очима црн“ Пример из других песама: „Ја сам у млину, сред буке жрвња, чуо све твоје жеље и бриге твоје, ој Србијо међу песмама, међу шљивама...“