Картица - Маша Ковачевић

Име писца                  Трифковић Коста
Период у ком је живео	Нови Сад (Аустријско царство), 20. октобар 1843 – Нови Сад (Аустроугарска), 19. фебруар 1875.
Могући сусрети	Јован Стерија Поповић, Стеван Сремац,  Бранко Радичевић, Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Mитров СтеФан Љубиша
Могуће присуство/сведочење
Назив дела	Избирачица
Грађа/феномен	просидба, избирљивост, погрешни критеријуми у тражењу партнера
Време и место	19. век, градска породица, Нови Сад
Књижевни род	драма
Књижевна врста	комедија
Тема	Писац нам приказује причу о једној новосадској породици. У њој размажена и увек лоше расположена девојка Малчика, која воли да увек буде у центру пажње и којој родитељи испуњују сваку жељу, бира између три просца, а у међувремену се поиграва са њиховим осећањима, вређа их, исмева и искоришћава. Аутор нам на крају дела показује да „Избирач увек нађе отирач”. Иако је највише бирала Малчика је на крају, морала је да одабере само јединог преосталог.
Мотиви	труд, жеља, размаженост, омаловажавање, брак, писма, размаженост, лењост, уображеност, наметљивост, промена
Композиција	1. Размажена Малчика 2. Заљубљивање 3. Тошица чује разговор Савете и Милице 4. Тајно прошење Малчике од стране Штанкице и Бранка 5. Забава код Тимића 6. Малчика прихвата да се уда за слабовидог Тошицу
Облици изражавања	дијалог, монолог
Строфа, стих и рима	/
Стилска средства	Метафора „Нађе крпа закрпу“ – стилска функција ове метафоре је да нам преко пренесеног значења покаже да свако нађе оног кога заслужује „Избирач нађе отирач“ – стилска функција метафоре која наглашава да особа која много бира, којој ништа од понуђеног не ваља и никада ничим није задовољна, на крају најгоре прође и добије оно што јој најмање одовара
Јунаци	ћерка Малчика, Соколовић,  жена Јеца, рођака Савета, Тимић, жена Ката, њихова ћерка Милица, послужитељ Јован, просци Бранко, Тошица и Штанцика
Важни појмови	Комедија – једна од основних драмских врста у којој се негативне особине и поступци ликова или негативности друштва на духовит начин приказују, исмевају или осуђују. Развила се још у античко доба из свечаности посвећених богу Дионицу. Комедије приказују мане обичног човека. У њиховом центру најчешће је лик који је препознатљив по својо мани која је пеувеличана. Заплет насатаје када неки други лик комедије жели да оствари нешто што се супроставља плановима јунака одређеног маном. Комедија има срећан завршетак. Њена основна намера је да приказивањем ликова с преувеличаним манама поучно утиче на гледаоце и читаоце и подстакне их да искорене сопствене мане. Фразеологизми (идиоми) – писци их често користе у својим делима, то су изрази који имају пренесено значење (Избирач нађе отирач – Онај ко много бира, добије најгоре; Станује Богу иза ногу – Станује далеко; Кад на врби роди грожђе – Никад; Млатити празну сламку – Узалуд нешто чинити; Тражити длаку у јајету – Бити цепидлака) Реплика – део дијалога Драмски дијалог – представља разговор два или више ликова Драмски монолог – оно што лик изговара када је сам и обраћа се сам себи Комедија карактеран (психолошка коемедија) –  у шта спада и Избирачица је комедија која исмева необичне особине: тврдичлук, уображеност, лицемерје и покондиреност.(Избирачица, Тврдица, Покондирена тиква) -Повезани појмови Комедија нарави (друштвена комедија) (Народни посланик, Власт) Комедија интриге (ситуације)(Сумњиво лице) Сценограф – позоришни сликар који према својој замиисли и у сарадњи са редитељем даје нацрте (цртеже и макете) за декорацију неке представе и води рачуна да се то у представи поштује. Костимограф – позоришни уметник који смишља костиме за сваку позоришну представу у договору са редитељем, сценографом и другим члановима екипе. Костими морају бити у складу са временом и приликама о којима говори драмски текст. Декор (сценографија) – уређен простор на сцени по коме се глумци крећу. Помоћу одговарајућег намештаја, завеса, светла и других предмета или ефеката ствара се утисак о месту извођења драмске радње (канцеларија, двориште, улица итд.) и о времену дешавања радње (прошлост, садашњост, будућност).