Картица - Маша Ковачевић

Име писца                  Ћоровић Светозар
Период у ком је живео	Мостар, 29. мај 1875 – Мостар, 17. април 1919.
Могући сусрети	Бранислав Нушић, Антоан де Сент Егзипери, Ференц Молнар, Десанка Максимовић, Иво Андрић, Јанко Веселиновић, Радоје Домановић, Јован Дучић, Милан Ракић, Антон Павлович Чехов, Милош Црњански
Могуће присуство/сведочење	Први светски рат
Назив дела	Богојављенска ноћ
Грађа/феномен
Време и место	сеоска кућица
Књижевни род	епика
Књижевна врста	приповетка
Тема	Жудно чекање дечака крај прозора уочи Богојављенске ноћи. У приповеци приказана је љубав дечака према болесној мајци и његова жеља да остане будан и види како се „небеса отварају“ да би могао да пожели да му мајка оздрави. На крају приповетке дечак је заспао и сањао како му је мајка оздравила.
Мотиви	туга, немоћ, вера, жеља, упорност, борба, маштање, сан, болест, звезде, чежња, чекање, нада, сигурност, страх, спокој, брига, умор, очајање
Композиција	1. Опис собе 2. Посматрање неба и чекање 3. Жеља дечака 4. Отварање небеса 5. Сан
Облици изражавања	Нарација, дескрипција, дијалог, монолог
Строфа, стих и рима	/
Стилска средства	Поређење „понављао је монотоно као кад лекцију учи“ – стилска функција овог поређења је да нам покаже коликo се дечак труди да запамти и да не заборави реченицу коју је требао да изговори „а трепавице, као од олова“ – стилска функција поређења је да нам покаже колико се дечак трудио да не заспи a колико му се спавало „ па нити се миче нити говори. Као да је од камена“ – показује нам колико је дечак у том тренутку био пажљив и концентрисан на гледање небеса „као да то и нијесу звијезде, него разне лијепе играчке, које дјеца тако радо и дуго гледају“ – писац нам овим поређењем показује колико је дечак био другачији од остале деце и колико је различите жеље имао Персонификација „звијезде су блистале и осмехивале се, исто као прије“ – показује нам лепоту звезда ноћу Епитет „мршави и блиједи седмогодишњи дечак“ – показује нам тешку ситуацију у којој се налазе дечак и његова мајка Апострофа „Боже, да ми оздрави мајка“ – ова апострофа представља молитву дечака у жељи да му оздрави мајка Алегорија На почетку приповетке примећујемо опис свеће која гори. Опис пламена свеће и болесне мајке су веома слични. Низом пренесених значења у ствари се описује стање мајке. „То се кратка свијећа, лојаница, бори са смрћу... Догорила је скоро до краја, па се онај злаћани пламен повија, дрхће и лагано пуцкара...“ Овде примећујемо опис свеће, који такође може бити и опис болесне мајке која се исто као свећа бори са смрћу, мучи и „изгорела“ је скоро до краја
Јунаци	дечак, његова мајка, деца из школе
Важни појмови	Приповетка – је епско дело мањег обима. У приповеци се прича о једном догађају (доживљају) из живота главног јунака. Радња је у њој динамична, приповедање је сажето, збијено, а композиција веома језгровита и чврста. Приповетка може бити веома разноврсна: авантуристичка, социјална, сеоска, градска, ратна, фантастична, сатирична, сентиментална, романтична, реалисична... Богојављенска ноћ – Срби приповедају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвара небо и да ће онда Бог дати свакоме који шта заиште (само да не иште више него једно). Гдјекоји стоје напољу по цијелу ноћ, не би ли видјели кад се небо отвори, али то сваки не може видјети... Многи се на Богојављење ујутру прије сунца купају у потоку или ријеци (ако је вода смрзла, они пробију лед, као што сам га ја пробијао на Жеравији). Ако је о Богојављењу велики мраз, онда се мисли да ће бити добра година... (Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српскога, одломак)