недеља, 2. новембар 2014.

Непроменљиве речи - Маша Ковачевић

Непроменљиве врсте речи

*1. Поред прилога напиши њихово значење:
сутра _________
брзо__________
много_________
позади________
летос_________
сложно_______

*2. Заокружи слово испред реченица у којима су употребљени прилози:
а) Ана и Милан су јуче купили лопту.
б) Мама прави укусне колаче.
в) Петар много воли да прича.
г) Мало дете се играло малим луткама.

**3. Попуни табелу са прилозима из реченица:
Јуче смо радили контролни из математике. Ана која је седелела испред мене прва је предала рад. Мало сам се уплашила. Брзо сам завршила и остале задатке. Нисам сигурна да сам добро урадила зато што сам имала трему.
за време              за количину          за место        за начин       за узрок

**4. Подвуци прилоге у следећим реченицама:
Лепо дете  веома лепо пева.
Мислим да сам јуче изгубила моје омиљене минђуше.
Брзо сам појела и истрчала напоље.

**5. Одреди врсту и службу подвучених речи у реченици:
Мала девојчица много лепо прича.
Мирко брже трчи од Николе. (одреди степен компарације)

*6. Подвуци предлоге у реченицама:
Пас је трчао око стола, покушавајући да дохвати лоптицу која се налазила на столу.
Док смо шетали прошли смо поред биоскопа.
По путу је било доста неравнина.
Иза куће се налази пекара.

***7. Одговори на питања:
Шта означавају предлози?
Шта је предлошко падежна конструкција?
Која је најчешћа служба предлошко падежне конструкције у реченици?

*8. Избаци уљезе:
у, на, испод, иза, око, лако, веома, над, између, ка.

***9. Повежи дате предлоге са падежима:
уз, низ, у, кроз инструментал
ка, према локатив
од, из, изнад, око, поред датив
с, са, над, под генитив
по, у, на, по, при акузатив

**10. Прецртај реченице у којима нема предлога, пази у неким реченицама се јављају грешке при писању предлога, исправи их:
а) Моја другарица коју сам упознала у селу долази из Крита.
б) Нада има дугу косу.
в) Трчала сам низ падину и пала.
д) Кружили смо око биоскопа док нисмо нашли паркинг.
ђ) Из међу Ане и Филипа седела је учитељица.

*11. Подвуци везнике у реченицама:
Лоше сам урадио контролни иако сам вежбао цео викенд.
Нина и Лана су кренуле на базен, али су се вратиле кући јер је почела киша.
Није ни вежбала нити се потрудила да уради домаћи.

**12. Одреди врсту везника стављајући плус тамо где треба:
везник        саставни   супротни    раставни   зависни
или
и
ако
али
ни
него
мада

*13. Избаци уљеза:
и, мада, као, нити, у, иако.

**14. Заокружи + ако је тврдња тачна а - ако је нетачна:
Везници повезују речи у реченици. + -
Везници се деле на саставне, раставне, супротне и зависне. + -
Речца "ли" се пише одвојено са везником "него". + -
Везник "док" је саставни везник. + -

**15. Подвуци реченице у којима се јављају везници:
а) Маја и Влада су били на Копаонику.
б) Петар је брзо урадио домаћи.
в) Није се ни потрудила, а камоли дошла.
г) Пас је пројурио поред нас.

*16. Подвуци речце у следећим реченицама:
а) Зар ниси све прочитала?
б) Да ли си стигла све да урадиш? Да, јесам.
в) Ала је данас леп дан!
г) Вероватно су заборавили да дођу.
д) Нека неко затвори врата!
ђ) Можда ће доћи сутра.

**17. Подвуци речце са њиховом подврстом:
ли повратна
не узвична
ето модална
се показна
нипошто заповедна
заиста упитна
ала одрична
пак супротна

**18. Подвуци речце и одреди им подврсту:
Борити се.
____________
Звали смо вас, међутим, телефон није радио.
____________
Сигурно ћемо стићи на време.
____________

*19. Избаци уљезе:
да, не, се, нека, ала, пак, ух, гле, али.

**20. Стави плус ако је твдња тачна а - ако је нетачна:
Речцама најчешће изражавамо лични став о ономе о чему говоримо
"Ваљда" је супротна речца
Речца "у главном" је правилно написана
Када "се" можемо заменити са "себе" то је онда речца

*21. Подвуци узвике у следећим реченицама:
Ух, добро је да сам стигла на време!
Апћиха! Мислим да сам се прехладила.
Јао, заборавила сам кључ!
Пст! Беба спава.
Ура, немамо контролни!

**22. Прецртај реченице у којима су узвици неправилно написани:
а) Хахаха! То је јако смешан виц.
б) Ију! Баш си ме уплашио!
в) Хм мислим да знам решење.
г) Хеј! Врати се!

**23. Споји узвике и њихове групе:
ау узвици који
хеј изражавају осећања
бућ
мац узвици за дозивање
пис и терање
уф
јао узвици који подржавају разне
пљус звукове

***24. Заокружи + ако је тврдња тачна и - ако је нетачна:
Узвици су речи којима се изражавају осећања или се подржавају звукови из природе. + -
Узвици се никада не одвајају од реченице . + -
Правилно је и "бум" и "бууум". + -
Узвик "тик-так" је правилно написан. + -

*25. Допуни одговарајућим узвиком (на једној црти може бити више узвика):
а) Узвик који означава осећање, када осећамо бол ____________
б) Узвик за дозивање паса _____________
в) Узвик који подржава оглашавање жаба ____________
г) Узвик за терање мачака ___________


Решења задатака

1. (сутра-за бреме; брзо-за начин; много-за количину; позади-за место; летос-за време; сложно-за начин)
2. (а, в)
3. (за време-јуче; за количину-мало; за место-испред; за начин-брзо, добро; за узрок-зато)
4. (веома, лепо(пева); јуче; брзо)
5. (много-прилог за количину, прилошка одредба за количинну или меру; лепо- прилог за начин, прилошка одредба за начин; брже-прилог за начин, прилошка оредба за начин, компаратив)
6. (око, на; поред; иза)
7. (предлози су непроменљива врста речи, означавају однос(везу) између појмова у реченици; предлошко падежна конструкција је веза предлога и речи у неком одређеном падежу; најчешћа служба предлошко падежне конструкције је прилошка одредба али може бити и падежни атрибут)
8. (лако, веома)
9. (уз, низ, у, кроз-акузатив; ка, према-датив; од, из, изнад, око, поред-генитив; с, са, над, под-инструментал; по, у, на, по, при-локатив)
10. ( а)из -са; б); ђ)из међу -између)
11. (иако; и, али, јер; ни, нити, да)
12. (или-раставни; и-саставни; ако-зависни; ни-саставни; него-супротни; мада-зависини)
13. (у)
14. (+, +, -, -)
15. (а, в)
16. (зар; да ли, да; ала; вероватно; нека; можда)
17. (ли-упитна; не-одрична; ето-показна; се-повратна; нипошто-модална, заиста-модална; ала-узвична; пак-супротна)
18. (се-повратна; међутим-супротна; сигурно-модална)
19. (ух, али)
20. (+, -, -, -)
21. (ух; апћиха; јао; пст; ура)
22. (а,в)
23. (узвици који означавају осећања-ау, уф, јао; узвици за дозивање и терање-хеј, пис, мац; узвици који подржавају разне звукове- бућ, пљус)
24. (+, -, +, +)
25. (а- ух, уф, јој, јао, ај; б- куц; в- кре-кре; г- пис)

Маша Ковачевић 7/2