У свом цвату, у пролеће шљива показује своје
лепо лице. Она је разнобојна и весела, воли да се дружи са птицама. Увек се
смеје чак и кад је снег јер никад није сама, увек је неко ту крај ње. О њој се
пише у четири годишња доба. Расте кроз промене.
У лирском делу се све ово описује помоћу
стилских фигура, мелодије и риме. Мотиви у овој песми су зрелост, мењање кроз
годишња доба. Крошња пуна и богата шљивиним плодовима, сазрева у августу. Шљива
осећа прво мучење и умор, а након лета кад јој опадне плод осећа олакшање и
слободу.
Да би се све то сложило ту је рима и мелодија.
Рима је у овом лирском делу укрштена. Строфа има три, а стихова има четрнаест у
целој песми.
Стилске фигуре које се појављују су поређење и
епитет. У првој строфи овог лирског дела налази се поређење „криве се стабла ко
во сред вуче“. Овом стилском фигуром показујемо колико се криве стабла. Тим
боље објашњавамо шта смо хтели да кажемо. Друго поређење је „ко да је побегла
из загушљиве неке одаје“. Значење ове стилске фигуре је да нам покаже колико је
то стварно тешко. Епитет у овој песми је „крошња тешка и пуна“. Ова стилска
фигура нам показује да је она јако „тешка“ са свим тим плодовима.
У овој песми лирски субјекат жели да нам покаже
његов живот тако што ће себе ставити у улогу шљиве. Своје целине у животу
представља као годишња доба. Његов живот се мења баш као и раст шљиве кроз
промене.
