субота, 29. март 2014.

 ,,Вереници,  Данило Киш –  приказ
Теодора Павловић 6/2
Данило Киш и његова збирка ,,Рани  јади воде нас у свет пишчевог детињства, одрастања. Дружили смо се са његовим псом Дингом који је у нама пробудио блиска и топла осећања,  често обојена тугом. Сада, у 6. разреду,  дружимо се са његовим вршњацима и сазнајемо о  његовој првој љубави. Догађају се неке нове, важне ствари које у детињство доносе тежину на сасвим другачији начин.
Сазнајемо од господина Хермана и Андреасовог оца да је  дечак постао прави мангуп и да се тајно виђа са Јулијом Сабо.
,,Маните, постао је велики мангуп.
,,Е, мој господине”, рече  сељак, ,,он ће ускоро почети да трчи за  сукњама  девојчицама”.
,,Он је, молим вас, пре неки дан учинио нешто тако да вам од срамоте  не бих смео рећи”.
Као и све друго, важно почело је игром ,,жмурке”. Крили су се у паровима. Андреас и  Јулија су се затекли у појати у слами. Он обећава да ће написати писмо и дати  Јулији  у школи (књига из веронауке). Да их не би открили, Јулија прва излази... Ту већ наслућујемо нешто посебно и лепо, али забрањено.
Други круг игре им је донео први пољубац, а за пољубац је најважније да је први и да је наша тајна, а некако се види да смо га доживели. Фаркаш их је открио видећи њихова збуњена лица. Анди је Фаркашу ударио шамар и решио је да побегне од куће. Страх у деци буди решеност да избегну казну, а онда је бег једино могуће решење.  До мрака се крио на обали реке. Помишљао је да бежи у Сан  Франциско или у Црну Гору. Његова сестра Ана га је молила да се врати кући јер се мајка много насекирала. Одатле, где је био Андреас, деца се враћају због мама, или због топлине и сигурности коју само оне могу да пруже.
Док је слушао разговор свог оца и господина Хермана, чинило му се да ће умрети од срамоте и жалости.
,,Па  он  је  Јулијин  вереник”. То је једно чудно, помешано осећање које сви понекад осетимо.
Приповетка је занимљива јер има много обрта и дијалога из којих сазнајемо о скривеним осећањима Андреаса и Јулије. Везује их и школа и дечије игре које им дају могућности да сами открију своју тајну. Пољубац их је обележио и открио, други су их прогласили вереницима. Неки су се и шалили, а они су се због тога стидели и крили од старијих.
Лепа прича о дружењу дечака и девојчица, о првим симпатијама, првом пољупцу, свету одраслих и сталним сукобима.

Теодора је вешто приказала занесеност Кишовим светом детињства – нагласила је најважније тачке у делу и своје размишљање о њему. 
,,Вереници”,  Данило Киш – приказ
Катарина Петровић 6/2

         У овом књижевном делу писац говори о ђачкој, дечијој љубави. Писац разрађује тему тако што уводи мотиве храбрости, љубави и доброте. Говори о ономе што се дешава  од првог погледа до пољупца, а и после њега.
             Главни јунак је дечак који се заљубио у Јулију, девојчицу из комшилука. Он је добар, храбар, заљубљен и одлучан. Јулија је добродушна, нежна и заљубљена, а дечаков отац је строг и озбиљан. Приповедање је занимљиво и стално прати диживљаје наших јунака који негде између два света, дечијег и света одраслих.
           У причи налазим посебне детаље, који су ми се јако свидели. Највише ми се свидело када је дечак хтео да изненади Јулију и рекао јој да очекује писмо од њега. Када га је она питала шта ће бити у том писму, рекао јој је:,,Сачекај и видећеш!“.То ми се свидело јер ју је држао у неизвесности све  до последњег тренутка.
           Он је био спреман да уради све због Јулије јер је био лудо заљубљен. На крају се десио и први пољубац. Касније, када је његов отац то сазнао, било га је срамота и кајао се због тога.
            Када некога лудо волимо, немамо времена да размишљамо, а требало би да будемо обазриви да се после не бисмо кајали.


Катарина је дечијом храброшћу изабрала аспект дела о ком ће говорити.  Страх од грешака због заљубљености је дубоко људска ствар, а Катарина нам је понудила решење за њу тумачећи „Веренике“.

субота, 1. фебруар 2014.

О пореклу - Ивана Станковић



                      ,, О пореклу 

- општа књижевност
1 Наброј ми врсте лирских песама:
(Описне, родољубиве, мисаоне, љубавне, елегичне....)
2. Шта су родољубиве песме?
То су песме које певају о домовини.
     3. Које стилске фигуре знаш?
( поређење, хипербола, епитет, персонификација...)
     4. Какве песничке слике могу бити?
(Песничке слике могу бити визуелне, тактилне и аудитивне.)
-  Питања у вези ове песме
1.    Ко је писац ове песме?
( Десанка Максимовић )
2.    Наведи још неко дело од Десанке Максимовић:
(,,Покошена ливада“)
3.    Одреди род и врсту песме:
род: лирика
врста: родољубива
4.Шта је тема ова песме? ( заокружи тачан одговор)
а) о љубави и срећи
б) о пореклу Немањића и српског народа
в) о машти

5. Мотив у овој песми је : ( заокружи тачан одговор)
а) понос према свом пореклу
б) туга
в) машта
6.О коме пише Десанка Максимовић?
 О цару Душану.
7.Шта јасно истиче цар Душан у песми?
 Истиче да зна ко је и да зна своје пријатеље и непријатеље.
8.Шта је остављено српском народу?
Остављене су задужбине, законици, књиге, летописи.
9.Које задужбине се помињу у песми и које још знаш које су саграђене од породице Немаљића?
Студеница, Милешево, а знам Хиландар, Жича, Грачаница, Сопоћани, Дечани.
10. Шта сазнајемо о породици Немањић из ове песме?
Сазнајемо дa имају велику моћ и власт.
11. Које особине су красиле његове претке?
Красиле су: племенитост, оданост, пожртвованост, и били су моћне војсковође.
12. Одреди песничке слике:
      1) Задужбине
      2) Снага и моћ вере
      3) Непријатељи његове породице
      4) Понос својих предака
13.Шта жели писац да каже следећим стиховима?
,,Ја знам ко сам
и по мржњи бесомучној
којом ме злопакосни гоне одвајкада,
знам по томе колико сам Угру
пред очима црн
и по томе колики трн
у сан Византијски моја моћ забада.
(Опис непријатеља и моћ породице која смета непријатељима)
,, Ја имам
светитеља за оца и деда,
имам светитеља за кума,
и на небесима
и све Сухој планини од громада
преко Ситнице до Раса и Хума
моја лоза влада’’
( Описује снагу и моћ вере која се пружа свуда где владају Немањићи)
14. Која је порука ове песме:
- упознавање моћи лозе Немањића.
15. Са којом песмом можемо да упоредимо ову песму?
Женидба Душанова.

- Питања у вези са стилом песме
1.Које најчешће стилске фигуре примећујеш?
Хипербола, епитет, поређење.
2.Наведи стилске фигуре и њихове функције:
,, од громада“ – хиперболом наглашавамо величину планине.
,, благородност’’ епитетом наглашавамо племенитост својих предака.
3. Који је стил заступљен у песми?
Архаичан.
4. Нађи пар примера таквог стила у песми:
-одвојкада(одувек)
-бесомучна(жестока)
-благородност(племенитост)
- Питања у вези са формом
1. Колико строфа има ова песма?
 Има 4 строфе.
2. Колико има стихове свака строфа?
Прве три имају 7, а четврта има 8.
3.Ова песма написана је у:
а) осмерац
б) катрен
4. У ком лицу приповедања је написана песма?
У 1.лицу.