Картица - Марко Радовић

Имеписца НушићБранислав
Период у комјеживео	Београд, 20. октобар 1864. – Београд, 19. јануара 1938.
Могућисусрети	ИвоАндрић, МилутинБојић, РадојеДомановић, ЈованДучић, ЈанкоВеселиновић, ДесанкаМаскимовић,ВаскоПопа, МиланРакић, АнтоандеСентЕгзипери, СтеванСремац, БранкоЋопић, МилошЦрњански
Могућеприсуство/сведочење	Први светски рат
Називдела	Аналфабета
Грађа/феномен	непросвећеност
Време и место	у среској канцеларији, у патријархално, предратно доба
Књижевнирод	драма
Књижевнаврста	комедија нарави
Тема	Необразованост чиновника
Мотиви	образовање, истина, каријеризам
Композиција	1. Долазак начелника 2. Написани непознати појмови 3. Неправилно објашњени појмови 4. Начелник аналфабета
Облициизражавања	дијалог
Строфа, стих и рима
Стилскасредства	епитет: школски надзорник васпитан човек неписмен човек
Јунаци	начелник Срески, г. Мика – писари Срески, г. Света – писари Срески, начелникова жена, Мица – њена сестра, пандур
Важни појмови	Дидаскалије – опис покрета, гримасе, гестова, простора и амбијента Реплика – делови дијалога које казује Једночинка – драма која има само један чин Призоре – цене Чинови – тематска целина у драмском тексту Комедија нарави – врста комедије која се бави особинама човека као друштвеног бића Драмски монолог – лик који изражава свој унутрашњу борбу

Картица - Марко Радовић

Имеписца Шантић Алекса
Период у комјеживео	Мостар, 27. мај 1868. – Мостар, 2. фебруар 1924.
Могућисусрети	Иво Андрић, Милутин Бојић, Радоје Домановић, Јован Дучић, Јанко Веселиновић, Десанка Маскимовић, Бранислав Нушић, Сима Пандуровић, Милан Ракић, Антоан де Сент Егзипери, Стеван Сремац, Милош Црњански
Могућеприсуство/сведочење	Први светски рат
Називдела	Моја отаџбина
Грађа/феномен
Време и место
Књижевнирод	лирика
Књижевнаврста	родољубива песма
Тема	Повезаност човека са својом домовином
Мотиви	родољубље, страх, туга, љубав
Композиција	1. Патња 2. Проливена крв 3. Душе милиона 4. Отаџбина
Облициизражавања	нарација
Строфа, стих и рима	сонет, једанаестерац
Стилскасредства	епитет: душманских рука рођено огњиште
Јунаци
Важнипојмови	Мотив – најмања тематска јединица Сонет – врста лирске песме која се састоји од четрнаест стихова распоређених у четири строфе

Картица - Марко Радовић

Имеписца Тагоре Рабиндранат
Период у комјеживео	Калкута, 7. мај 1861. – Калкута, 7. август 1941.
Истовремено стварање	Иво Андрић, Милутин Бојић, Радоје Домановић, Јован Дучић, Јанко Веселиновић, Десанка Маскимовић, Бранислав Нушић, Васко Попа, Милан Ракић, Антоан де Сент Егзипери, Стеван Сремац, Бранко Ћопић, Милош Црњански
Могућеприсуство/сведочење	Први светски рат
Називдела	Градинар
Грађа/феномен
Време и место
Књижевнирод	лирика
Књижевнаврста	љубавна песма
Тема	Неузвраћена љубав
Мотиви	љубав, бол, туга, чежња, патња
Композиција	1. Младић страхује да призна своју љубав 2. Он се плаши да не буде одбијен 3. Младић себи задаје бол 4. Потискује све лепе речи 5. Иако је тужан, он поносито диже главу и весео је у њеном друштву
Облициизражавања	монолог
Строфа, стих и рима	слободан стих
Стилскасредства	епитет: најдубље речи најверније речи
Лирски субјекат	младић
Важнипојмови	Контраст је стилска фигура у којој се супротне појаве доведу у непосредну везу. Слободни стихови – код њих не постоји правилност у писању рима, броју строфа и слогова, већ је организовано по слободном ритму

Непроменљиве речи - Марко Радовић

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
                                                                         
                                                                                     МАРКО РАДОВИЋ VII/2

Питања:
1. Шта су прилози?
2.Како се деле прилози?
3. Избаци уљеза: сутра, напред, кроз, тешко, пуно, зато.
4. Подвуци прилоге у реченици и одреди њихову подврсту?
- Никола је јео пуно слаткиша и Луки је то тешко пало.
5. Који су прилози за узрок?
6. Шта су предлози?
7. У ком падежу могу бити предлози?
8. Избаци уљеза: низ, према, међутим, под, између.
9. Спој предлоге са падежом у којем се налази.
   1. генитив                             а) са, над, под, за, међу.
   2. датив                                 б) од, из, без, изнад, између, испред.
   3. акузатив                            в) по, у, на, о, при.
   4. инструментал                   г) уз, низ, у, кроз, на.
   5. локатив                             д) к, ка, према, насупрот.
10. Заокружи + ако је тачно, а – ако је нетачно:
а) Предлози могу бити у номинативу и вокативу. +             -
б) Предлози су: оволико, над, кроз, без, око, крај. +             -
в) Предлози могу бити узрочни. +             -
11. Шта су везници?
12. Какви везници могу бити?
13. Избаци уљеза: па, те, или, нека, него, док.
14. Подвуци везнике у реченици:
- Да ли су те Јован и Лука ударили или шутнули?
15. Заокружи + ако је тачно, а – ако је нетачно:
а) Везници могу бити упитни.                             +             -
б) Везници су: међутим, нека, баш, ево.                +             -
в) Везници могу бити саставни.                          +             -
16. Шта су речце?
17. Какве речце могу бити?
18. Заокружи + ако је тачно, а – ако је нетачно.
а) Речце могу бити модалне.                               +             -
б) Показне речце су: нека, хајде.                         +             -
19. Подвуци модалне речце: можда, вероватно, ево, гле, дефинитивно.
20. Избаци уљезе: ево, ето, зар, пих, хајде, јао.
21. Шта су узвици?
22. Какви узвици могу бити?
23. Избаци уљеза: хеј, ох, трас, тек, пис.
24. Подвуци узвике за дозивање или терање?
- Трас, крц, фију, шибе, мац, тап.
25. Наведи неке узвике који подражавају разне звукове?

Одговори:
1. Прилози су непроменљиве речи које најчешће одређују глаголску радњу.
2. Прилози се деле на прилоге за начин, време, узрок, место, количину.
3. Уљез: кроз.
4. пуно, тешко.
5. зато, стога.
6. Предлози су непроменљиве речи које означавају различите односе међу речима у реченици. Обично стоје испред именица или именичких заменица и утичу на њихов облик.
7. Предлози се јављају у генитиву, дативу, акузативу, инструменталу и локативу.
8. Уљез: међутим
9. 1-б, 2-д, 3-г, 4-а, 5-в
10.  -, +, -
11. Везници су непроменљиве речи које повезују реченице и реченичне делове, а у исто време означавају и каква је то веза.
12. Везници могу бити саставни, раставни, супротни и зависни.
13. Уљез: нека
14. и, или.
15.  -, -, +.
16. Речце су непроменљиве речи које означавају лични став говорника према садржају реченице или обележавају неки логичан однос у оквиру реченице.
17. Речце могу бити за потврђивање и одрицање, упитне, показне, супротне,
заповедне, за истицање, узвичне, повратне, модалне.
18. +, -.
19. можда, вероватно и дефинитивно.
20. Уљези: пих и јао.
21. Узвици су непроменљиве речи или скупови гласова којима се изражавају осећања или се подржавају звукови из природе.
22. Узвици могу бити:
- узвици који изражавају осећања
- узвици за дозивање и терање
- узвици који подражавају разне звукове
23. Уљез: тек.
24. шибе и мац.
25. трас, крц, фију, бућ, мљац, ав-ав, кре-кре, бум.

Врсте речи – Марко Радовић

Питања за врсте речи – Марко Радовић 7-2

*

1. Заокружи непроменљиве речи:

а) предлози

б) глаголи

в) везници

г) узвици

д) заменице

Одговор: а, в, г.

***

2. Повежи непроменљиве речи са својим примерима:

1. предлог                                                                   а) дакле,као,ево,ли,зар,бар

2. прилог                                                                     б) ајој,шиц,ух,иш,јао

3. речце                                                                       в) на,иза,после,због,услед,према

4. везници                                                                  г) овде,одмах,споро,некада,близу,већ

5. узвици                                                                     д) него,већ,па,јер,ако,или,како

Одговор: 1-в, 2-г, 3-а, 4-д, 5-б.

***

3. Избаци уљеза:

споро, лепо, овако, много, сложно.

Уљез: много.

***

4. Заокружи + ако је тачно, а – ако је нетачно:

а) Прилози су временски                               +                -

б) Речце су количински                                   +                -

в) Везници су узрочни                                      +                -

г) Прилози су количински                              +                -

Одговор: а) +, б) -, в) -, г) +.

**

5. Подвуци какви везници могу бити:

намерни, супротни, месни, узрочни, мисаони, временски, условни.

Одговор: супротни, намерни, узрочни, условни.

**

6. Подвуци какве речце могу бити:

узвичне, закључне, показне, месне,искључне.

Одговор: узвичне, закључне, показне, искључне.

***

7. Подвуци непроменљиве речи:

Лука је већ одавно заспао, док се воз споро кретао услед велике хладноће.

Одговор: већ, одавно, док, споро, услед.

*

8. Које су непроменљиве речи?

Одговор: прилози, предлози, речце, везници и узвици.

*

9. Избаци уљеза:

прилози, речце, именице, предлози, узвици.

Уљез: именице.

**

10. Подвуци узвичне речи:

Ајс, ух, ево, иш, баш, јао, као.

Одговор: ајс, ух, иш, јао.

*

11. Избаци уљеза:

Именица,придев,речца,број,заменица.

Уљез:речца

***

12. Подвуци променљиве речи и одреди врсту и подврсту речи:

Лука је био нервозан, јер је купио две мале мајице за своју најбољу другарицу Невену.

Одговор: Лука-именица властита,  био-глагол,  купио-глагол, две-број основни,  мале-придев описни,  мајице-именица заједничка,  најбољу-придев описни, другарицу-именица заједничка, Невену-именица заједничка.

**

13. Заокружи подврсту придева:

а)заједнички

б)описни

в)редни

г)градивни

д)присвојни

ђ)мисаони

Тачни одговори: б,г,д

**

14.Одреди род и број именица у следећој реченици:

Никола је у фиоци пронашао књиге  из шестог разреда,у некој књизи пронашао је слике дрвећа које су му требале за биологију.

Одговор:  Никола – мушки једнина, фиоци – женски једнина, књиге – женски множина, разреда – мушки једнина, књизи – женски једнина, слике – женски множина, дрвећа – средњи множина, биологију – женски једнина.

**

15. Заокружи Т ако је тачно, а Н ако је нетачно:

а) Именице имају род и број                       Т                Н

б) Глаголи су градивни                                                      Т                Н              

в) Придеви су мисаони                                    Т                Н

г)Заменице имају падеж                               Т                Н

Одговор: а) Т, б) Н, в) Н, г) Т.

*

16. Које су променљиве речи?

Одговор: именице, заменице, придеви, глаголи и бројеви.

**

17. Спој врсте речи са њиховом службом у реченици:

Именице                                                  предикат                               

Придеви                                                   атрибут                 

Заменице                                                субјекат

Глаголи                                                     објекат

Одговор: именице-субјекат и објекат, придеви-атрибут, заменице-субјекат, глаголи-предикат.

*

18.  Заокружи заменице у реченици:

Ја сам тебе упознао преко оног човека.

Одговор: ја, тебе, оног.

**

19. Спој променљиве речи са њиховим значењем:

1) Именице                                             а) речи које ближе одређују именицу уз коју стоје                                          

2) Заменице                                           б)речи које означавају радњу, стање и збивање

3) Глаголи                                               в)речи које именују бића, предмете и појаве

4) Придеви                                              г)именске речи које могу бити основне, редне и збирне

5) Бројеви                                                д)речи које замењују именицу или придев

Одговор: 1-в, 2-д, 3-б, 4-а, 5-г.

**

20. Подвуци придеве и одреди врсту:

Дрвени, лето, тамошњи, мајски, играти, јучерашњи, цветни, певачки.

Одговор: дрвени–градивни, тамошњи–месни, мајски–присвојни, јучерашњи–временски, цветни–описни.