Приказивање постова са ознаком Српски језик ( О пореклу). Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Српски језик ( О пореклу). Прикажи све постове

четвртак, 19. март 2015.

Картица - Маша Ковачевић

Име писца                  Максимовић  Десанка
Период у ком је живео
Робровица (Дивци) код Ваљева, 16. мај 1898 – Београд, 11. фебруар 1993.
Могући сусрети
Светозар Ћоровић, Иво Андрић, Мирослав Антић, Милутин Бојић, Јован Дучић, Добрица Ерић, Душан Матић, Пеђа Милосављевич, Гроздана Олујић, Сима Пандуровић, Вељко Петровић, Милан Ракић, Борисав Становић, Милош Црњански
Могуће присуство/сведочење
Други светски рат
Назив дела
О пореклу
Грађа/феномен

Време и место
14. век
Књижевни род
лирика
Књижевна врста
родољубива песма
Тема
Песма говори о поносу цара Душана на то што је део династије Немањића, о његовој великој љубави према отаџбини, о свим задужбинама и јачини и моћи Србије у то време
Порука коју ова песма носи је да треба да будемо поносни што смо део српског народа и да никада не треба да заборавимо нашу историју и наше порекло, такође да треба да будемо поносни на све што је лоза Немањића урадила за Србију и на све манастире које сада красе целу Србију захваљујући њима
Мотиви
снага, отаџбина, понос, задужбина, светиељ, лоза, родољубље
Композиција
1. Здужбине Немањића
2. Лоза
3. Непријатељи
4. Пријатељи
Облици изражавања

Строфа, стих и рима
Постоје четири строфе, прве три строфе садрже по седам стихова (септима), а последња строфа сачињена је од осам стихова (октава)
Стих је слободан (стих различите дужине)
Рима је обгрљена (абба) и унакрсна (абаб)
Први стих „Ја знам ко сам“, који се понавља ради наглашавања, нам показује да је цар Душан био свестан моћи династије Немањића и да и ми сада морамо да будемо свесни тога и да никада то не заборавимо
Стилска средства
Метафора
„по томе колики трн у сан Византији моја моћ забада“ – стилска функција ове метафоре нам показује колика је препрека Византији у њеним циљевима била моћ Србије у то време
„знам по томе колико сам Угру пред очима црн“ – стилска функција ове метафоре нам показује колико Угар не воли цара Душана и колико га се боји
Персонификација
„по звону, што са задужбина немањићких пева“ – ова персонификација нам показује колико је звук звона пријатан, леп и гласан
Симбол
„и слави им копља и штита“ – копље и штит су симболи ратника
Епитет
„пред очима црн
Лирски субјекат
лирски субјекат (цар Душан)
Важни појмови
Слободан стих – то је стих различите дужине, комбинацијом речи овај стих ослобођен је једнаког броја слогова у стиху, риме, строфе а понекад и знакова интерпункције
Душанов законик – (у старим преписима се назива Закон благовјернога цара Стефана) уз Законоправило Светог Саве, најважнији је закон средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење 1349. године. Душанов законик је садржао 201 члан, али, у зависности од сачуваног преписа, има од 135 до 201 ћлан. Иако је Душан убрзо после законика умро, а Србијом завладали Турци, овај закон је народ идаље поштовао и према њему се управљавао. О томе сведоче и многи преписи Душановог законика све до XVII века.
Лирски субјекат – је назив за оно унутрашње „ја“ које својим говором гради песму и у њој изражава своју душевност. Често је сам песник али може бити и нека друга особа. Често је то „ја“ и граматички присутно у песми (као прво лице једнине)
Опкорачење – је стилско средство које представља одступање од уобичајне сруктуре стиха које се постиже преношењем дела реченице или смисаоне целине из стиха у стих или из строфе у строфу. Настаје када се не поклапају смисаоне целине у песми са ритмичким и метричким деловима. Оваквим поступком се истичу издвојени сегменти стиха.
Пример из ове песме:
„Знам по томе колико сам Угру
пред очима црн“
Пример из других песама:
„Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље

и бриге твоје, ој Србијо међу песмама, међу шљивама...“





субота, 1. фебруар 2014.

О пореклу - Ивана Станковић



                      ,, О пореклу 

- општа књижевност
1 Наброј ми врсте лирских песама:
(Описне, родољубиве, мисаоне, љубавне, елегичне....)
2. Шта су родољубиве песме?
То су песме које певају о домовини.
     3. Које стилске фигуре знаш?
( поређење, хипербола, епитет, персонификација...)
     4. Какве песничке слике могу бити?
(Песничке слике могу бити визуелне, тактилне и аудитивне.)
-  Питања у вези ове песме
1.    Ко је писац ове песме?
( Десанка Максимовић )
2.    Наведи још неко дело од Десанке Максимовић:
(,,Покошена ливада“)
3.    Одреди род и врсту песме:
род: лирика
врста: родољубива
4.Шта је тема ова песме? ( заокружи тачан одговор)
а) о љубави и срећи
б) о пореклу Немањића и српског народа
в) о машти

5. Мотив у овој песми је : ( заокружи тачан одговор)
а) понос према свом пореклу
б) туга
в) машта
6.О коме пише Десанка Максимовић?
 О цару Душану.
7.Шта јасно истиче цар Душан у песми?
 Истиче да зна ко је и да зна своје пријатеље и непријатеље.
8.Шта је остављено српском народу?
Остављене су задужбине, законици, књиге, летописи.
9.Које задужбине се помињу у песми и које још знаш које су саграђене од породице Немаљића?
Студеница, Милешево, а знам Хиландар, Жича, Грачаница, Сопоћани, Дечани.
10. Шта сазнајемо о породици Немањић из ове песме?
Сазнајемо дa имају велику моћ и власт.
11. Које особине су красиле његове претке?
Красиле су: племенитост, оданост, пожртвованост, и били су моћне војсковође.
12. Одреди песничке слике:
      1) Задужбине
      2) Снага и моћ вере
      3) Непријатељи његове породице
      4) Понос својих предака
13.Шта жели писац да каже следећим стиховима?
,,Ја знам ко сам
и по мржњи бесомучној
којом ме злопакосни гоне одвајкада,
знам по томе колико сам Угру
пред очима црн
и по томе колики трн
у сан Византијски моја моћ забада.
(Опис непријатеља и моћ породице која смета непријатељима)
,, Ја имам
светитеља за оца и деда,
имам светитеља за кума,
и на небесима
и све Сухој планини од громада
преко Ситнице до Раса и Хума
моја лоза влада’’
( Описује снагу и моћ вере која се пружа свуда где владају Немањићи)
14. Која је порука ове песме:
- упознавање моћи лозе Немањића.
15. Са којом песмом можемо да упоредимо ову песму?
Женидба Душанова.

- Питања у вези са стилом песме
1.Које најчешће стилске фигуре примећујеш?
Хипербола, епитет, поређење.
2.Наведи стилске фигуре и њихове функције:
,, од громада“ – хиперболом наглашавамо величину планине.
,, благородност’’ епитетом наглашавамо племенитост својих предака.
3. Који је стил заступљен у песми?
Архаичан.
4. Нађи пар примера таквог стила у песми:
-одвојкада(одувек)
-бесомучна(жестока)
-благородност(племенитост)
- Питања у вези са формом
1. Колико строфа има ова песма?
 Има 4 строфе.
2. Колико има стихове свака строфа?
Прве три имају 7, а четврта има 8.
3.Ова песма написана је у:
а) осмерац
б) катрен
4. У ком лицу приповедања је написана песма?
У 1.лицу.