четвртак, 19. март 2015.

Картица - Катарина Крстић

Име писца               Милан Ракић  
Период у ком је живео
Београд 18. септембар 1876 – Загреб 30. јун 1938.
Могући сусрети
Иво Андрић, Јанко Веселиновић, Јован Дучић, Војислав Илић, Јован Јовановић Змај, Петар Кочић, Десанка Максимовић, Милутин Миланковић, Бранислав Нушић, Алекса Шантић.
Могуће присуство/сведочење
Први светски рат
Назив дела
Наслеђе
Грађа/феномен
јунаштво
Време и место

Књижевни род
лирика
Књижевна врста
родољубива песма
Тема
јунаштво наших предака
Мотиви
родољубље, наследство, преци, туга, пожртвованост, дивљење
Песничке слике
1. Јунаштво
2. Туга
3. Упорност
4. Сећање на претке
Облици изражавања
нарација, дескрипција
Строфа, стих и рима
четири катрена, укрштена и обгрљена рима
Стилска средства
,, Јест, ја сам се дуго са природом рво“ – метафора
,, благородно воће“ - епитет
Лирски субјекат
Милан Ракић – лирски субјекат кроз целу песму покушава да нам каже колико су наши преци важни за нас и будуће генерације јер су били храбри хероји који су волели свој народ.
Важни појмови
Катрен – строфа од четири стиха.

Врста риме – рима може бити укрштена ( АБАБ ) , обгљена (АББА ) и парна ( ААББ ) .

Одлике лирске поезије – субјекативност, осећајност,сажетост, музикалност и сликовитост песничког израза.

Поређење – стилско средство у ком поредимо два појма  по сличности.

Контраст ( антитеза ) – стилско средство у ком поредимо два појма по разликама.

Дванаестерац – стих од дванаест слогова.

Симетрични дванаестерац ( александринац ) – стих од дванаест слогова који има цезуру ( паузу ) после шестог слога.

Картица - Катарина Крстић

Име писца                  Иво Андрић
Период у ком је живео
Долац 9. Октобар 1892 – Београд 13. март 1975.
Могући сусрети
Мирослав Антић, Јанко Веселиновић, Јован Дучић, Добрица Ерић, Јован Јовановић Змај, Данило Киш, Петар Кочић, Милован Данојлић, Десанка Максимовић, Милутин Миланковић, Бранислав Нушић, Душан Радовић.
Могуће присуство/сведочење
Први светски рат,  Други светски рат
Назив дела
Aска и вук
Грађа/феномен
сналажљивост
Време и место
ливада, шума
Књижевни род
епика
Књижевна врста
приповетка
Тема
сусрет Аске са вуком
Мотиви
сналажљивост, несташност, брига, опчињеност, плес
Композиција
1. Несташна овчица Аска
2. Аска се изгубила у шуми
3. Сусрет са вуком
4. Плес
5. Аска се спашава
Облици изражавања
нарација, дескрипција, унутрашњи монолог
Строфа, стих и рима

Стилска средства
Алегорија је присутна током целог дела и представља пренесено значење. За ову приповетку каже се да је алегоријска.
Јунаци
Главни јунак – Овчица Аска је немирна, радознала, сналажљива. Упала је у невољу али је била довољно сналажљива да из ње избави.
Споредни јунаци – Мајка је брижна јер се бринула за Аску.
                                Вук је збуњен јер му није било јасно шта се дешава.                                      
Важни појмови
Унутрашњи монолог – неизречена размишљања лика.

Идеја – основна смисао дела.

Епизода – мањи догађај у уметничком делу, представља де који најчешће може да стоји самостално.

Хронолошко приповедање – казивање по тачно оном реду којем се догађај догодио.

Нарација – приповедање о јунацима и њиховим догађајима.

Балет – театарски облик игре.




Име писца          Борисав Станковић
Период у ком је живео
1876-1927 године, родио се у Врању а умро је у Београду
Могући сусрети
Иво Андрић, Мирослав Антић, Милутин Бојић, Јанко Веселиновић, Радоје Домановић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Душан Матић, Бранислав Нушић, Сима Пандуровић, Вељко Петровић, Милан Ракић, Антоан де Сент Егзипери, Стеван Сремац, Милош Црњански, Антоан Павлович Чехов.
Могуће присуство/сведочење
Први Светски рат
Назив дела
Наш Божић
Грађа/феномен
Божић у очима једне породице
Време и место
7. јануар, кућа у којој живе син и мајка
Књижевни род
Епика
Књижевна врста
Роман
Тема
Писац нам описује Божић у очима једног детета
Мотиви
Узбуђење, љубав, сећање, Божић
Композиција
1)    Прича о Божићу
2)   Узбуђење
3)   Божићно јутро
Облици изражавања
Нарација и дијалог
Строфа, стих и рима

Стилска средства
Епитет, преувеличавање
Јунаци
Дечак и мајка
Важни појмови
Приповедање, екстеријер, дијалог
Писац нам на различите начине казивања описује ситуацију.

Картица - Катарина Крстић

Име писца                Ђура Јакшић 
Период у ком је живео
Српска Црња 8. август 1832 – Београд 16. Новембар 1878.
Могући сусрети
Jaнко Веселиновић, Јован Дучић, Војислав Илић, Јован Јовановић Змај, Вук Стефановић Караџић, Бранислав Нушић.
Могуће присуство/сведочење
Берлински конгрес
Назив дела
Вече
Грађа/феномен
родољубље, јунаштво
Време и место
бојиште, вече
Књижевни род
лирика
Књижевна врста
родољубива и дескриптивна песма
Тема
залазак сунца
Мотиви
токе, крв, витез, бојиште, сунце, ветар, славуј, тишина
Песничке слике
1. Жртва
2.Јунаштво
3.Туга
4. Тишина
Облици изражавања
нарација и дескрипција
Строфа, стих и рима
седам дистиха, парна рима
Стилска средства
,, Не би ли им хладне стене заплакале “– персонификација
,, Немо поток бежи “ – персонификација
,, Као златне токе “ – поређење
Лирски субјекат
Милан Ракић – лирски субјекат покушава да нам приближи жртву јунака преко заласка сунца. Вече представља то да се живот хероја гаси као и залазак сунца. Тишина нам дочарава поштовање према страдалом ратнику.
Важни појмови
Осећање – емоције при читању песме.

Главни мотив - тема.

Тема – оно о чему дело говори.

Дистих – строфа од два стиха.

Песнички језик – он се разликује од свакодневног језика јер редослед речи у стиху није као у прозној реченици.

Нагласак – истицање слога у речи јачином и висином гласа.

Интонација – нагласком се постиже мењање интонације.

Ритам – успорава се употребом зареза јер кад при читању дођемо до зареза ми застанемо. Може бити брз и спор.

Темпо – редослед речи и пауза у стиховима увек је исти.

Паузе – метричке ( цезуре ) паузе које се јављају у стиховима, пример : у симетричном десетерцу јавља се иза петог слога. Синтаксичке паузе јављају се услед употребе зареза при набрајању, апозиција или на крају неке мисли, кад се бележи тачка.

Римовање – понављања завршетака стихова.



Име писца           Стеван  Сремац       
Период у ком је живео
1855-1906 година, живео је у Сокобањи
Могући сусрети
Иво Андрић, Милутин Бојић, Јанко Веселиновић, Радоје Домановић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Бранислав Нушић, Сима Пандуровић, Вељко Петровић, Милан Ракић, Борисав Станковић, Милош Црњански и Антоан Павлович Чехов.
Могуће присуство/сведочење
Доношење Устава у Србију
Назив дела
Поп Ћира и поп Спира
Грађа/феномен
Однос између два попа, врхунац је њихова свађа
Време и место
1898 година у Србији
Књижевни род
Епика
Књижевна врста
Роман
Тема
У овом роману писац описује однос између два попа, показује нам како је пријатељство много важно и да морамо да га одржавамо.
Мотиви

Туча, пријатељство, дволичност...
Композиција
1)    Два попа
2)   Свађа
3)   Туча
4)   Избијен зуб
5)   Путовање
6)   Замена зуба
Облици изражавања
Углавном нарација, има дијалога и дескрипције
Строфа, стих и рима

Стилска средства
У роману има пуно стилских фигура, али најзначајније су поређење и хипербола.
Јунаци
Поп Ћира и поп Спира (главни јунаци), Персида, Меланија, Јула, Габријела...
Важни појмови
Духовито приповедање, контраст, хумор.
Кроз ове појмове писац нам на шаљив начин описује однос између главних ликова.