| 
Име
  писца                  Антоан Павлович
  Чехов | |
| 
Период у ком је живео | 
1860-1904 године | 
| 
Могући сусрети | 
Борисав
  Станковић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис | 
| 
Могуће
  присуство/сведочење |  | 
| 
Назив
  дела | 
                                Чиновникова
  смрт | 
| 
Грађа/феномен |  | 
| 
Време и место |  | 
| 
Књижевни род | 
Епика | 
| 
Књижевна врста | 
Новела | 
| 
Тема | 
Трагична судбина малог, уплашеног човека | 
| 
Мотиви | 
Кијање,
  извињавање, брига, немарност, страх, кривица,социјални мотиви | 
| 
Композиција | 
1)    Вече у позоришту 
2)   Трагична грешка 
3)   Извињавање 
4)   Генералова оштра реакција 
5)   Чиновникова смрт | 
| 
Облици изражавања | 
Унутрашњи монолог, дијалог и нарација | 
| 
Строфа, стих и рима |  | 
| 
Стилска средства | 
Епитет, хипербола, ономатопеја | 
| 
Јунаци | 
Чиновник, старешина, чиновникова жена | 
| 
Важни појмови | 
Ауторска новела-говори о једном
  занимљивом и необичном догађају који се догодио неочекивано, има мало ликова,
  има све етапе у развоју радње (чврста композиција), приповедање је временски
  и просторно ограничено, до расплета долази нагло изненадним обртом у
  приповедању, главни лик се карактерише кроз догађаје. 
Унутрашњи монолог-неизречено размишљање
  лика којим се истиче његово психолошко стање. | 
Портфолио VII2
четвртак, 9. април 2015.
понедељак, 30. март 2015.
Картица - Раде Вурдеља
| 
Име писца     Колективни
  стваралац      | |
| 
Период
  у ком је живео | |
| 
Могући
  сусрети | |
| 
Могуће
  присуство/сведочење | |
| 
Назив
  дела | 
Марко Краљевић и вила  | 
| 
Грађа/феномен | 
побратимство | 
| 
Време и
  место | |
| 
Књижевни
  род | 
епска поезија | 
| 
Књижевна
  врста | 
еска народна песма | 
| 
Тема | 
Побратимство Марка и Милоша | 
| 
Мотиви | 
побратимство, освета, смрт, надметање | 
| 
Композиција | 
1. Побратимство Марка и Милоша 
2. Милош пева за свог побратима 
3. Вила је устрелила Милоша 
4. Марко се свети вили и поштеђује је 
5. Вила доноси биље и лечи Милоша 
6. Марко и Милош заједно одоше планином Мироч | 
| 
Облици
  изражавања | 
дијалог, нарација | 
| 
Строфа,
  стих и рима | 
десетерац, нема риме | 
| 
Стилска
  средства | 
стални епитет – ,, земљицу чарну “ 
епитет – ,, шестопером златним “ 
метафора - ,, Јао Шаро моје десно крило “  
градација 
хипербола - ,, по с три копља у висину скаче, 
                        по с четири добре
  унапредак“ | 
| 
Јунаци | 
Мрко Краљевић,војвода Милош и вила | 
| 
Важни
  појмови | 
Хипербола – народни
  певач је користи да би нагласио снагу и моћ коња Краљевића Марка. 
„Кад је Шарац сагледао вилу, 
по с три копља у висину скаче, 
по с четири добре унапредак: 
брзо Шарац достигао вилу” 
Овом стилском фигуром преувеличавају се особине
  особе и својства предмета и појава (као код коња Шарца). | 
Картица - Раде Вурдеља
| 
Име писца
            Колективни стваралац     | |
| 
Период
  у ком је живео | |
| 
Могући
  сусрети | |
| 
Могуће
  присуство/сведочење | |
| 
Назив
  дела | 
Марко Краљевић укида свадбарину | 
| 
Грађа/феномен | 
свадбарина | 
| 
Време и
  место | |
| 
Књижевни
  род | 
епска поезија | 
| 
Књижевна
  врста | 
епска народна песма | 
| 
Тема | 
Марко Краљевић убија Арапина и спашава народ од зла. 
Радња се одвија на Косову, где су почеле и  још увек трају српске невоље и патње.
  Почиње сусретом  Марка Краљевића и
  Косовке девојке. Девојка је утучена, делује несрећно и изгубљено. Марко
  започиње разговор. У разговору је непосредан, срдачан, пун људске топлине и
  заинтересованости за туђе невоље. | 
| 
Мотиви | 
храброст,
  свадбарина, мегдан, љубав , одлучност | 
| 
Композиција | 
1. Марков сусрет са Косовком девојком – њена
  исповест 
2. Марков одлазак на мегдан са Арапином 
3. Сусрет Арапина и Марка 
4. Марко убија Арапина 
5. Оглашавање да је укинута свадбарина | 
| 
Облици
  изражавања | 
дијалог, нарација, 
   | 
| 
Строфа,
  стих и рима | 
десетерац,
  нема риме | 
| 
Стилска
  средства | 
словенска антитеза - ,, С ког си млада срећу изгубила? 
                                      Ил' са себе, ил' са своје мајке, 
                                      Драги брато, делијо незнана, 
                                      с себе срећу изгубила нисам, 
                                      ни са себе, ни са своје мајке, 
                                      ни са свога стара родитеља; 
                                      већ сам јадна срећу изгубила. “ 
метафора – ,, Из копита жива ватра сева, 
                       Из ноздрва модар
  пламен лиже “ 
епитет - ,, модар пламен “ 
стални епитет 
  - ,, змија љута „  
грдација | 
| 
Јунаци | 
Марко Краљевић, Косовка девојка и Арапин | 
| 
Важни
  појмови | 
Карактеризација - представља
  начин приказивања битних особина личности – карактера. За особу која свесно и
  поштено поступа и за такву особу кажемо да је морална. 
Марко Краљевић у наведеној песми показује одлучност,
  правичност, племенитост, храброст и са тим се може сматрати изузетно
  моралним. | 
Картица - Раде Вурдеља
| 
Име писца
                 Колективни
  стваралац      | |
| 
Период
  у ком је живео | |
| 
Могући
  сусрети | |
| 
Могуће
  присуство/сведочење | |
| 
Назив
  дела | 
Марко Краљевић и Муса Кесеџија | 
| 
Грађа/феномен | 
храброст | 
| 
Време и
  место | |
| 
Књижевни
  род | 
епска поезија | 
| 
Књижевна
  врста | 
народна епска песма | 
| 
Тема | 
Мегдан Марка Краљевића и Мусе Кесеџије | 
| 
Мотиви | 
храброст,
  мегдан, смрт, одлучност | 
| 
Композиција | 
1. Муса је побио три хиљаде војника 
2. Марко Краљевић лежи у затвору 
3. Цар наређује да Марко изађе из затвора 
4. Марко је исцедио две капи из дреновине и спреман
  је за борбу 
5. Марко на мегдану убија Мусу Кесеџију | 
| 
Облици
  изражавања | 
диајлог, нарација | 
| 
Строфа,
  стих и рима | 
десетерац, нема риме | 
| 
Стилска
  средства | 
хипербола - ,,Донесоше дреновину Марку: 
                       кад је стеже у десницу
  руку, 
                       прште пуста
  надвоје, натроје, 
                       и дв'је капље воде
  искочише.“ 
стални епитет – ,,бијело лице“ 
епитет – ,,равно приморје“ 
грдација  
метафора - ,,са тавана од девет година“ | 
| 
Јунаци | 
Марко Краљевић, Муса Кесеџија,
  Муса Арбанс | 
| 
Важни
  појмови | 
Фабулу - дела чине
  међусобно повезани догађаји, радња у делу. Она бележи како се развија радња у
  песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија. | 
понедељак, 23. март 2015.
Картица - Марко Живановић
| 
Име писца                  Доситеј Обрадовић | |
| 
Период у ком је живео | 
Чаково 1739 - Београд, 28. март 1811 | 
| 
Могући сусрети | 
Вук Стефановић Караџић, Јован Стерија Поповић | 
| 
Могуће присуство/сведочење | 
Први српски устанак | 
| 
Назив дела | 
Живот и прикљученија | 
| 
Грађа/феномен |  | 
| 
Време и место |  | 
| 
Књижевни род | 
књижевнонаучна | 
| 
Књижевна врста | 
аутобиографија | 
| 
Тема | 
Живот Доситеја од детињства до зрелости | 
| 
Мотиви | 
тврдоглавост, уображеност, мудрост | 
| 
Композиција |  | 
| 
Облици изражавања | 
монолог | 
| 
Строфа, стих и рима |  | 
| 
Стилска средства |  | 
| 
Јунаци |  | 
| 
Важни појмови | 
Аутобиографија је дело у којем писац описује свој живот од рођења или само један период живота. | 
Пријавите се на:
Коментари (Atom)
 

